Premijera monodrame „Mesta gde umiru stari kaputi“, autora Zorana Mijaljevića, u režiji Stanislava Simića i izvođenju Zorana Živkovića, donela je publici snažnu i ličnu scensku ispovest, nastajalu dugo i posvećeno.
Glumac Narodnog pozorišta Pirot Zoran Živković ističe da je rad na predstavi započeo još tokom leta, kada je proces građenja lika i priče tekao postepeno, da bi se na kraju zaokružio na sceni. Kako kaže, cilj monodrame jeste povratak u prošlost, u prošli vek i iskustva koja su ga obeležila – sa jedne strane da podseti starije, a sa druge da mladima ukaže na greške koje ne bi trebalo da ponavljaju.
U središtu priče nalazi se i sudbina čoveka koji na kraju saznaje ko je njegova prava majka, motiv koji, iako redak, nosi snažan emotivni naboj. Ovo je Živkoviću četvrta monodrama, nakon „Kako sam postao filmadžija“, takođe po tekstu Zorana Mijaljevića, zatim „Piroćanac“ po motivima Dragoljuba Markovića, kao i prve monodrame „Priča o pobratimu“ Baje Čakovića.
Govoreći o samom žanru, Živković naglašava da, iako deluje jednostavnije u pisanju, monodrama za glumca predstavlja jedan od najzahtevnijih oblika izvođenja, jer je sam na sceni i sve zavisi od njegove igre, ali i od sposobnosti da u svakom trenutku osluškuje reakciju publike.
Posebnu simboliku u predstavi nose kišobrani, kiša i stari kaputi – motivi koji podsećaju na kišu koja danima pada širom sveta i na teške, često strašne okolnosti koje nas okružuju, od kojih nas, kako se sugeriše, ne mogu zaštititi ni stari kaputi ni pocepane cipele.
Reditelj Stanislav Simić ukazuje da je proces rada na predstavi bio suprotan današnjim tendencijama ubrzane produkcije – trajao je duže, ali su se ideje postepeno slagale i na kraju dale rezultat. Ističe da je tekst dobro napisan, a da ga je Živković snažno izneo na sceni.
Simić naglašava i značaj ličnih priča, koje, kako kaže, nedostaju savremenoj pozorišnoj sceni u Beogradu, te dodaje da je upravo u tome snaga ove monodrame lokalnog teatra– u životnoj retrospektivi koja deluje kao opomena. Podseća da pozorište, kao i umetnost u celini, treba da postavlja pitanja i upozorava, za razliku od medija koji često samo prikazuju sliku stvarnosti.
Poseban utisak na njega ostavio je odziv publike, naročito prisustvo mladih gledalaca koji su sa pažnjom pratili priču, ali i aplauz na otvorenoj sceni, koji je, kako ističe, snažna potvrda glumačkog i umetničkog dometa izvedbe.
foto: Stefan Ćirić
