Predstava „Na tragu“, koprodukcioni projekat Knjaževsko-srpski teatar i Kraljevačko pozorište, odigrana je pred pirotskom publikom, koja je imala priliku da prisustvuje duhovitoj, ali slojevitoj scenskoj analizi pozorišta iznutra – njegovih sujeta, lomova, ambicija i neizgovorenih tenzija koje nastaju u procesu stvaranja.
Komad, čiji tekst potpisuje Nikola Milojević, a režiju Aleksandar Saša Lukač, strukturiran je kao „predstava u predstavi“. Kroz proces rada na Šekspirovom „Hamletu“, publika prati odnose unutar ansambla, pritiske autoriteta i krhkost glumačke pozicije u sudaru sa egom i preteranom ambicijom. Međutim, ono što ovaj komad izdvaja jeste činjenica da pozorišna tema prerasta u univerzalnu priču o kolektivima, radnim sredinama i međuljudskim odnosima.
Glumica Svetlana Milenković ističe da je tema svima u ansamblu bliska jer proizlazi iz iskustva profesije, ali i svakodnevnog života.
„Svi mi imamo barem jedno iskustvo sa osobom sa kojom nismo dobro sarađivali – probleme sa kostimom, rekvizitom, scenografijom… Kada se malo bolje pogleda, ova predstava nije primenljiva samo na glumce. U svakom zanimanju postoji neko ko se, žargonski rečeno, ‘nakači’ na drugoga i leči svoje frustracije. I sve to ode u pogrešnom smeru.“
Upravo ta prepoznatljivost izaziva snažnu reakciju publike. Razgovori nakon predstave, kako navodi, često počinju rečenicom: „E, a kod mene na poslu ima jedan…“, čime se potvrđuje da je pozorišni mikrokosmos zapravo precizno ogledalo društvene dinamike.
Milenković u predstavi tumači lik mlade, ambiciozne glumice željne znanja i dokazivanja, koja se u tom procesu postepeno gubi, sagorevajući pod teretom sopstvene ambicije.
„Ona se na kraju i pokaje zbog svojih postupaka. Od ogromne želje sagorimo. To su ljudi koji se bore u svom radu, ali u toj preteranoj ambiciji unište međuljudske odnose oko sebe.“
Sa druge strane, glumac Avram Cvetković gradi lik koji trpi rediteljsku presiju i blokadu, naročito u radu na Hamletovom čuvenom monologu „Biti ili ne biti“.
„U našem poslu bavite se amplitudama lika, pokušavate da uđete u njegovu suštinu. A onda vas neko preseče usred monologa i ne dozvoli vam da ga izgovorite do kraja. Ono što nedostaje svima nama, a provlači se i kroz predstavu, jeste strpljenje.“
Gostovanje u Pirotu proteklo je u snažnoj interakciji sa publikom. „Publika je bila u predstavi, komunicirali smo sa njom, zaista je bilo dobro igranje“, ističe Cvetković, dodajući da gledaoce posebno intrigira uvid u sam proces rada – ono što se inače dešava iza scene.
Iako komad tematizuje autoritarnog i samouverenog reditelja, proces rada na predstavi protekao je u potpuno drugačijoj atmosferi. Lukač je, prema rečima glumaca, pružio potpunu slobodu u kreiranju likova, uz kontinuiranu podršku autora teksta, koji je i sam glumac Knjaževsko-srpskog teatra.
„Nismo imali barijeru. Otvoreno smo govorili šta bismo izbacili, a šta dodali. Kada je ceo autorski tim uz vas, proces je zdrav i stvaranje je ispravno“, naglašavaju glumci.
Od premijere 2024. godine predstava je izvedena više od dvadeset puta u matičnim pozorištima, ali i na gostovanjima u Vrnjačkoj Banji, Užicu i Kumanovu, potvrđujući svoju komunikativnost i van institucionalnog okvira stalnog repertoara.
„Na tragu“ ostaje komad koji, kroz humor i autoironiju, precizno detektuje savremene obrasce ponašanja – u umetnosti, ali i izvan nje. Upravo zato njegovo izvođenje pred pirotskom publikom nije bilo samo još jedno gostovanje, već susret sa temom koja se, bez obzira na profesiju, tiče svakoga ko je makar jednom bio deo kolektiva.
foto: Svetlana Milenković, Rex images
