Premijerno izvođenje predstave „Nada“ Narodnog pozorišta Pirot, rađene po romanu Ante Tomića i u režiji Stefana Gajića, donelo je publici veče snažnih emocija, upečatljivih glumačkih transformacija i duboko humanog pozorišnog iskustva. U adaptaciji koja na scenu postavlja više od trideset likova, pirotski ansambl pokazao je da studiozan rad, autentična posvećenost i vera u priču mogu da savladaju i najzahtevnije dramaturške izazove.
Režiser Stefan Gajić ističe da složenost romana za njega nije predstavljala prepreku. Naprotiv, postavljanje obimnog proznog dela na pozornicu shvatio je kao profesionalni i umetnički izazov:
„Kada sam predložio ovaj komad, umetnički direktor me pitao — kako ćeš se snaći sa 36 likova? Moj profesor mi je jednom rekao da, kada dramatizaciju radi neko ko nije pisac, mora da se odvoji od činjenice da će taj tekst i režirati i da razmišlja kao pisac. Tako sam i postupio. Nije bilo poteškoća, jer je ansambl s velikim entuzijazmom prihvatio komad čija je glavna tema ljubav.“
Gajić dodaje da je upravo sada pravo vreme za postavljanje romana „Nada“:
„Roman govori o ljubavi u periodu najveće netrpeljivosti i nacionalističkih tenzija 1995. godine. Važno je postaviti pitanje da li ljubav poznaje razlike — u godinama, veri, nacionalnosti. Pozorište je živa stvar. Posle poslednje generalne probe predao sam predstavu inspicijentu. Od tog trenutka to je njihova predstava. Svaka greška na sceni je prirodna i simpatična, jer je svako izvođenje drugačije — i u tome je čar pozorišta.“
Glumica Aleksandra Stojanović na sceni donosi lik Rade, a ujedno preuzima i narativni sloj priče. Ističe da je dramatizacija romana donela novu dinamiku:
„Kada se roman čita, može delovati pomalo suvoparno, ali Stefan je napravio divan dramaturški potez. Ako kažete da smo vas dva sata držali u pažnji, ja sam presrećna.“
Govoreći o zahtevnosti glumačke transformacije, dodaje:
„Uvek se prepoznamo u likovima — i mi i publika. To je cilj, da nešto naučimo, nekad kako treba, nekad kako ne treba. Meni je ovoga puta bilo nešto lakše jer, osim likova, čitam i narative, kao žena koja u predstavi čita roman i pravi svoj film u glavi. Publika nam je večeras poklonila ogroman aplauz — to je za nas najvrednija nagrada.“
Mladi glumac Luka Jovanović Dživžanski prvi put je u Pirotu dobio priliku da na sceni igra više likova, što smatra važnom prekretnicom u svom radu:
„To je zaista zlatna prilika za nekoga ko je tek na početku karijere. Prezadovoljan sam reakcijom publike. Meni je isto da li igram likove iz romana ili drame — važna je poruka predstave. A ovde je to ljubav koja bi trebalo da nas vodi i oslobađa.“
Govoreći o procesu rada, uz osmeh kaže:
„Verujem da premijera treba da bude najslabija izvedba, jer je prva, a da svaka sledeća bude sve bolja. Ipak, lepo je što je publika prepoznala koliko smo radili. Nema malih i velikih scena, malih i velikih gradova — ima samo vrednih pozorišta i marljivog rada. Predstava koja je dobra naći će put do publike.“
Premijera „Nade“ ispraćena je snažnim aplauzima i iskrenim reakcijama publike, potvrđujući da pirotski teatar i dalje ume da aktuelizuje važne teme, hrabro posegne za zahtevnim literarnim predlošcima i stvori predstavu koja govori univerzalnim jezikom — jezikom ljubavi, razumevanja i ljudskosti.
U večeri u kojoj je pozorište još jednom pokazalo svoju moć da povezuje i leči, „Nada“ je u Pirotu zaživela kao scenska priča koja ostavlja trag i podseća da se, u svetu punom podelа, jedino ljubav ne menja i ne gubi na snazi.
foto: Andrej Jovanović
