Priča o neostvarenim željama, strahu od prolaznosti i krizi srednjih godina, ispričana kroz prepoznatljiv Pekićev humor, obeležila je pretposlednje veče Rivijere malih formi u Pirotu.
Pirotska publika imala je priliku da pretposlednje večeri Rivijere malih formi pogleda komediju „X + Y = 0“, nastalu prema delu Borislava Pekića „Čarobni kofer gospođe X“, u kojoj glavne uloge tumače Katarina Žutić i Dejan Lutkić. Dvoje glumaca, dugogodišnjih scenskih saradnika, na scenu su doneli priču koja kroz humor progovara o ljubavi, preljubi, prolaznosti i nezadovoljstvu životom koji je, čini se, već unapred određen.
U središtu predstave nalaze se Gospođa X i Gospodin Y, dvoje ljudi u srednjim godinama koji pokušavaju da ostvare želju potisnutu punih petnaest godina. Njihov susret i pokušaj ljubavne avanture prerastaju u mnogo više od priče o preljubi. Iza komičnih situacija otkriva se suočavanje sa izgubljenom mladošću, strahom od starosti i spoznajom da život, uprkos ostvarenim porodičnim i profesionalnim ulogama, nije doneo očekivano ispunjenje.
Katarina Žutić, koja potpisuje režiju i tumači Gospođu X, ističe da je preljuba samo jedan od slojeva Pekićeve priče, dok se iza nje otvara mnogo šire pitanje čovekovog odnosa prema sopstvenom životu.
„Ovo je večita tema – preljuba. Pekić upoređuje ljude sa robotima upravo onda kada dođemo u krizu srednjih godina, kada postignemo sve što smo želeli i dođe trenutak kada stanemo i zapitamo se: A gde ću sad? Par X i Y pokušava da ostvari mladalačku želju na koju je čekao petnaest godina, ali su u međuvremenu stigle srednje godine i vreme ih je, na neki način, pregazilo. Zato je i ishod svega toga – nula“, objašnjava Žutić.
Prema njenim rečima, drugi važan sloj predstave jeste kritika otuđenosti i ispraznosti zapadnog načina života. Radnja je smeštena u London, a likovi, domaćica i broker, žive u svetu u kojem se svakodnevica svodi na rad, obaveze i unapred određene društvene uloge. Upravo u takvom okruženju pokušavaju da pronađu ono što im nedostaje – osećaj mladosti, uzbuđenja i ljubavi.
„Oni se suočavaju sa strahom od starosti, žalošću za izgubljenom mladošću. Ništa posebno nisu postigli osim što su se zaposlili i ostvarili u ulogama supružnika i roditelja koje i jesu smisao življenja. Pekić otvara mnogo pitanja o tome šta čovek želi u tim godinama i kako doživljava ljubav. Pokušala sam da sve te slojeve rediteljski predočim publici, ali i da ostavim dovoljno prostora da ljudi sami dođu do odgovora“, kaže Žutić.
Poseban izazov za glumicu bio je spoj dva zahtevna zadatka – režije i tumačenja jedne od glavnih uloga. Proces rada podrazumevao je neobičnu smenu glumačke i rediteljske perspektive. Tokom proba snimala je scene telefonom, a potom kod kuće pregledala snimljeni materijal, zapisivala rediteljske sugestije i pripremala smernice za sebe i scenskog partnera.
„Navikla sam da radim nekoliko stvari istovremeno. Dođem na probu kao glumica, odradimo deo posla, napravimo pauzu, a onda počnem da posmatram sve rediteljskim okom i nemilosrdno govorim i sebi i kolegi šta može, a šta ne može“, objašnjava Žutić.
Da je priča pronašla put do gledalaca, pokazala je i reakcija pirotske publike. Komične situacije izazivale su smeh u sali, a u nekoliko navrata smejali su se i sami glumci, zajedno sa publikom. Upravo takvi trenuci dodatno su istakli neposrednost njihovog scenskog odnosa i lakoću kojom su Katarina Žutić i Dejan Lutkić uspostavili komunikaciju sa gledalištem.
Govoreći o prijemu predstave, Žutić ističe da joj je posebno značilo to što je publika pažljivo pratila svaki deo priče i reagovala na njene različite slojeve.
„Kada igram Gospođu X i vidim da to dopire do publike, to mi mnogo znači. Sviđa mi se što je reakcija publike bila lepa. Sala je bila puna, a ljudi su pomno pratili predstavu. Razmena energije između scene i publike, koju osetite dok igrate, zapravo je istina. To je, u stvari, ljubav“, kaže glumica.
Predstava „X + Y = 0“ premijerno je izvedena pre dve godine, a pirotsko gostovanje još jednom je pokazalo da Pekićeva pitanja o čoveku, njegovim izborima, neostvarenim željama i strahu od prolaznosti ne gube na aktuelnosti. Iza prividno jednostavne priče o dvoje ljudi koji pokušavaju da ožive davno potisnutu želju ostaje pitanje koliko čovek zaista upravlja sopstvenim životom, a koliko se, neprimetno, pretvara u izvršioca uloga koje mu je život namenio.
foto: Produkcija Opera i teatar Madlenianum
