Uoči slave grada i Sabornog hrama, Uspenja Presvete Bogorodice, u Galeriji „Čedomir Krstić“ otvorena je izložba monaha Teodosija Hilandarca. „Bogorodičin vrt“ nije samo fotografska beleška o Svetoj Gori i životu jednog monaha – to je pokušaj da se kroz objektiv pokaže lepota koja postoji oko nas, ali koju u svakodnevici često ne primećujemo.
U vremenu u kojem se slika proizvodi gotovo brže nego što se pogled zadržava na njoj, fotografije monaha Teodosija iz manastira Hilandar traže upravo suprotno – da zastanemo. Da pogledamo još jednom. Da u licu, pejzažu, kamenu, tišini ili slučajno uhvaćenom pokretu potražimo ono što nam izmiče dok žurimo.
Izložba „Bogorodičin vrt“, otvorena u Galeriji „Čedomir Krstić“ u Pirotu, predstavlja svet Hilandara i njegove neposredne okoline kroz lični fotografski doživljaj monaha Teodosija, koji u manastiru živi od 2007. godine, a fotografijom je počeo intenzivnije da se bavi 2021. godine.
Iako nastale u prostoru duboko obeleženom molitvom, monaškim životom i viševekovnom tradicijom, fotografije nisu tek dokument o jednom svetom mestu. One su, pre svega, pogled čoveka koji je, kako sam kaže, kroz objektiv počeo drugačije da posmatra tvorevinu.
„Svakodnevno na službama u crkvi čujemo reči: Kakvu si premudrost stvorio, Gospode, sve ovo oko nas? Kada sam kao monah počeo da posmatram tvorevinu Gospoda kroz objektiv aparata, sagledao sam tu čudesnu lepotu. Sve više sam prilazio Tvorcu gledajući tu lepotu“, rekao je monah Teodosije na otvaranju izložbe.
U tom iskustvu sadržana je i osnovna ideja postavke – fotografija ovde nije samo beleženje viđenog, već način približavanja nevidljivom.
Tri pogleda na isti svet
Izložba je podeljena u tri celine, koje se međusobno razlikuju motivima, atmosferom i načinom nastanka, ali ih povezuje isti autorski pogled.
Prvu celinu čine likovi bratije manastira Hilandar. Fotografije su nastajale u trenucima koji nisu bili klasično poziranje. Dok su se monasi nameštali za fotografisanje, Teodosije je koristio upravo one kratke trenutke njihove nepažnje, spontanosti i nepripremljenosti. Tako su nastajale slike koje više govore o čoveku nego o njegovoj ulozi – o licima uhvaćenim između očekivanog i slučajnog.
Druga celina posvećena je prirodi i neposrednom okruženju Hilandara. To je, možda, i najtiši deo izložbe, ali istovremeno prostor u kojem se najjasnije oseća autorova potreba da pronađe ono što obično ostaje izvan našeg pogleda.
„Ono što obično ne vidimo – jer ni ja nisam video dok nisam počeo da fotografišem“, objašnjava Teodosije.
Te fotografije nastajale su tokom šetnji, u trenucima kada je monah zastajao pred prirodom i razmišljao čak i o sopstvenom koraku – o tome šta čovek može da uništi dok, često nesvesno, gazi ono što mu se nalazi pod nogama. U tom jednostavnom gestu sadržana je snažna misao o odnosu čoveka prema svetu koji mu je poveren.
Treća celina nosi naziv „Korona“. Nastala je u periodu kada je veliki deo bratstva Hilandara bio bolestan i onesposobljen za službu. Fotografije iz ovog ciklusa zato imaju drugačiju težinu. One nisu samo zapis jednog vremena, već svojevrsna unutrašnja projekcija autora – način da kroz sliku prikaže kako je doživljavao trenutke izolacije, bolesti i poremećenog svakodnevnog ritma manastirskog života.
Tako se tri celine – čovek, priroda i iskustvo krize – spajaju u jednu celinu koja govori o svetu iz perspektive monaha, ali istovremeno ostavlja dovoljno prostora da ga svaki posmatrač prepozna kao svoj.
„Zašto je sve tako lepo oko nas?“
Teodosije ne krije da je fotografija za njega postala način drugačijeg sagledavanja sveta.
„Često se pitam, ne znam da li se i vi pitate, zašto je sve tako lepo oko nas. A onda dolazim do odgovora – zbog toga što taj koji je stvorio tu lepotu ima toliko ljubavi da kroz tu ljubav ne može ništa ružno da prenese.“
Upravo iz tog mesta nastale su fotografije „Bogorodičinog vrta“. One ne pokušavaju da objasne Hilandar. Još manje da ga predstave turističkim pogledom. One nude jednu ličnu, intimnu vizuru mesta u kojem autor živi gotovo dve decenije.
„Fotografije koje vidite večeras su moj doživljaj sveta oko mene“, rekao je Teodosije.
Poseban sloj izložbi daju kratki filmovi, koji prate fotografsku postavku. Njihovo prisustvo omogućava posetiocu da se od statične slike pomeri ka celovitijem doživljaju prostora, ritma i unutrašnjeg sveta autora. Jer „Bogorodičin vrt“ nije zamišljen samo kao zbir fotografija, već kao svojevrsni ulazak u „svet monaha Teodosija“.
Ili, kako ga sam autor naziva:
„Mog sveta koji nas, nadam se, pobuđuje na nešto lepo, ono što imamo u sebi, a često ga ne prepoznajemo.“
Hilandar kao deo pirotske priče
Otvaranje izložbe deo je programa kojim Pirot obeležava slavu grada i Sabornog hrama – Uspenje Presvete Bogorodice. Da je izbor upravo ove izložbe više od kulturnog programa u kalendaru, pokazalo se i u obraćanjima domaćina.
Direktor Galerije „Čedomir Krstić“ Ratomir Kostić istakao je zadovoljstvo što je, nakon predstavljanja u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, izložba stigla i u Pirot.
„Veliko je zadovoljstvo što posle Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu ova izložba krasi i našu galeriju. Blagosloveni smo što ćemo zajedno proslaviti slavu našeg grada i imati priliku da u naredne dve nedelje osetimo duh tog dara“, rekao je Kostić.
Na vezu Pirota i Hilandara podsetio je i gradonačelnik Vladan Vasić, govoreći o višedecenijskoj povezanosti Piroćanaca sa Svetom Gorom.
Podsetio je na poznatu odrednicu vladike Nikolaja Velimirovića da je Pirot „mali Jerusalim“, ne samo zbog brojnih crkava i manastira, već i zbog veze koju su Piroćanci generacijama gradili sa svetim mestima i Svetom Gorom, kao njihovi hodočasnici i darodavci.
Vasić je podsetio i na raniju posetu Hilandaru, kao i na činjenicu da danas pirotski ćilimi krase odaje manastira Hilandar, istakavši zahvalnost bratstvu manastira koje, kako je rekao, po drugi put dolazi u Pirot.
Taj detalj iz lokalnog kulturnog i duhovnog pamćenja daje izložbi dodatni smisao. Jer Hilandar na fotografijama Teodosija nije sasvim udaljeno, tuđe mesto. Za Pirot, on je deo jedne mnogo duže priče – priče o ljudima, darovima, hodočašćima i kulturnim vezama koje su preživljavale generacije.
Program se nastavlja
Program obeležavanja slave grada i Sabornog hrama počeo je jučerašnjim prazničnim bdenijem u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice, dok je u večernjim satima u Galeriji „Čedomir Krstić“ otvorena izložba „Bogorodičin vrt“.
Na sam dan slave, 28. avgusta, program je nastavljen Svetom liturgijom u 8.30 časova, sečenjem slavskog kolača u 10.30, potom polaskom litije do zgrade Gradske uprave u 11.00 časova i sečenjem slavskog kolača i pozdravnom rečju gradonačelnika Vladana Vasića u 11.45.
Za 19.30 časova predviđeno je predavanje jereja Stevana Jovanovića u porti Hrama Uspenja Presvete Bogorodice.
Ipak, među svim tim događajima, „Bogorodičin vrt“ ostaje kao nešto što se ne završava zatvaranjem vrata galerije. Jer njegov pravi početak nastaje tek pred fotografijom – u trenutku kada posmatrač zastane i shvati da ono što gleda možda nije novo, ali jeste nešto što do sada nije umeo da vidi.
A možda je upravo to i najvažniji dar ove izložbe: da nas, makar na trenutak, vrati pogledu.
foto: Dunja info
