Snažna interakcija sa publikom, spontani i dugotrajni smeh, neposredna razmena energije između scene i gledališta – tako je protekla premijera predstave „Ubistvo subotom uveče“ na kamernoj sceni Narodnog pozorišta Pirot. Intimni ambijent pokazao se kao pun pogodak: publika nije bila tek posmatrač, već aktivni deo scenskog događaja, što je večeri dalo dinamiku i živost kakva se retko viđa.
Predstava je realizovana u režiji mladog pirotskog reditelja Davida Alića, prema motivima romana „Kako ubiti suprugu i zašto“ italijanskog autora Antonija Amurija, u dramaturškoj obradi Milene Depolo. Od samog početka postavljena je kao otvorena forma koja se oslanja na reakciju i prisustvo gledalaca.
Govoreći o konceptu, Alić je istakao da je u kamernom teatru publika ključni faktor. Reakcije nisu samo odgovor na igru, već postaju njen sastavni deo. Interakcija traje tokom cele predstave i utiče na ritam, tempo i razvoj pojedinih situacija. Reditelj ne krije da ga posebno zanimaju komentari i dalji odziv publike, jer upravo od toga zavisi mogućnost da se projekat razvije u svojevrsnu pozorišnu trilogiju.
Dramaturškinja Milena Depolo naglasila je da je proces rada pokazao koliko scensko izvođenje može da nadraste prvobitnu autorsku zamisao. Ideja oblikovana na papiru, kako kaže, na sceni je dobila novu dimenziju i prevazišla očekivanja, što smatra najvećom vrednošću timskog rada u pozorištu. Izrazila je i nadu da bi eventualni nastavci projekta mogli snažnije da artikulišu žensku perspektivu.
Gostujuća glumica iz Niša, Anastasija Rančić, istakla je da joj je rad sa pirotskim ansamblom predstavljao posebno iskustvo, upravo zbog blizine publike. Kamerna scena, prema njenim rečima, omogućava da se jasno osete reakcije gledalaca, da se sa njima „diše“, što glumačkom procesu daje dodatnu energiju i autentičnost.
Umetnički rukovodilac Narodnog pozorišta Pirot Aleksandar Radulović podsetio je da su upravo kamerne predstave često ostavile najsnažniji trag u repertoaru ovog teatra. Kao primere naveo je „Malog Gezu“ i „Žabara“, koji su potvrdili da intimni prostor zahteva potpunu glumačku iskrenost. Blizina publike, kako je istakao, ne dozvoljava emotivnu neubedljivost – svaki detalj je vidljiv, svaka emocija prepoznatljiva.
Premijerno izvođenje pokazalo je da kamerni teatar u Pirotu može da bude prostor savremenog izraza, neposredne komunikacije i snažne pozorišne energije, u kojem publika i glumci zajedno grade jedinstveno scensko iskustvo.
foto: Andrej Jovanović
