NIT KOJA PAMTI: PIROTSKI ĆILIM DOBIO NOVI PROSTOR, A FESTIVAL NOVU DIMENZIJU

Peti Festival pirotskog ćilima, pod sloganom „Nit koja povezuje generacije“, otvoren je sinoć u dvorištu Muzeja Ponišavlja, ali ovogodišnje izdanje donosi mnogo više od trodnevnog festivalskog programa. Njegov početak obeležilo je otvaranje novog galerijskog prostora Muzeja, u kojem je predstavljena reprezentativna selekcija pirotskih ćilima iz muzejske zbirke – čime je tradicija tkanja dobila prostor u kojem se ne čuva samo kao predmet prošlosti, već predstavlja kao deo živog kulturnog identiteta Pirota.

Otvaranje festivala okupilo je predstavnike državnih i lokalnih institucija, kulturnog i turističkog sektora, ćilimarke, ali i veliki broj građana. Među gostima bile su ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, pomoćnica ministra turizma i omladine Višnja Rakić i gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.

Posebna težina ovogodišnjem festivalu upravo je u činjenici da je Muzej Ponišavlja dobio mogućnost da pirotski ćilim predstavi u prostoru koji je za tu namenu rekonstruisan i stručno oblikovan. Nova galerija prostire se na 270 kvadratnih metara, a rekonstrukcija objekta finansirana je sredstvima Grada Pirota, dok su postavku pripremili stručnjaci Muzeja.

„Upravo smo preko galerijskog prostora i osnovne postavke muzeja hteli da istaknemo vrednost ćilima za naše kulturno nasleđe i koliko znači pirotski ćilim za naš identitet“, kaže direktor Muzeja Ponišavlja Bojan Ranđelović.

Time je otvoreno i pitanje koje je poslednjih godina sve prisutnije kada je reč o pirotskom ćilimu: kako predmet koji je nastao iz svakodnevnog života jedne zajednice sačuvati od svođenja na dekorativni simbol i predstaviti ga kao ono što zaista jeste – složen spoj zanatskog znanja, umetničkog izraza, porodičnog nasleđa i kulturnog pamćenja.

Ćilim između muzeja i porodičnog sećanja

Druga izložbena celina ovogodišnjeg festivala otvorena je u samom dvorištu Muzeja Ponišavlja. Pred posetiocima je oko 20 reprezentativnih primeraka iz privatnih kolekcija, koji su u Pirot stigli iz različitih sredina – iz pirotskih porodica, kolekcije beogradskog kolekcionara, ali i iz drugih gradova povezanih sa Pirotom.

Za razliku od muzejskih predmeta koji su već postali deo institucionalno zaštićenog nasleđa, ovi ćilimi čuvaju jednu drugu vrstu istorije – onu koja je ostajala unutar porodica.

Uz njih, u novoj galeriji predstavljeno je još 20 reprezentativnih primeraka iz zbirke Muzeja Ponišavlja. Tako se na ovogodišnjem festivalu susreću dva načina čuvanja tradicije: jedan institucionalni, muzejski, i drugi koji se decenijama održavao u privatnim domovima.

Kustos etnolog Muzeja Ponišavlja Lea Vučić upravo u toj povezanosti vidi suštinu festivalskog slogana.

Pored muzejske zbirke, kaže ona, posetioci imaju priliku da vide i ćilime iz privatnih kolekcija pirotskih porodica, ali i kolekcionara iz Beograda i drugih gradova koji su na različite načine povezani sa Pirotom. Ta veza, koja prelazi iz kuće u kuću i iz generacije u generaciju, jeste nit o kojoj govori ovogodišnji festival.

„Svaka šara je priča o jednoj sudbini“

Da pirotski ćilim ne treba posmatrati samo kroz prizmu zanatstva, već kao dokument jednog vremena i zajednice, istaknuto je i na svečanom otvaranju.

Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da je njegovo značenje mnogo šire od same tehnike izrade.

„Pirotski ćilim predstavlja mnogo više od tkanine, a ćilimarstvo mnogo više od zanata, jer čuva identitet, tradiciju i priče generacija.“

U ornamentima i kompozicijama ona prepoznaje tragove porodične i lokalne istorije:

„Svaka ta šara je priča o jednoj sudbini, koja je svedočanstvo jednoj porodici. Svaka ta šara je beleg jedne kuće, jedne familije.“

Upravo zato pitanje opstanka ćilimarstva nije samo pitanje očuvanja tehnike. Ono podrazumeva i očuvanje znanja – načina na koji se bira motiv, razume simbolika, priprema razboj i prenosi iskustvo koje se teško može naučiti iz knjige.

Pomoćnica ministra turizma i omladine Višnja Rakić ocenila je da Festival, nakon pet godina, prerasta u tradiciju i izrazila očekivanje da će pirotski ćilim u budućnosti dobiti još veću prepoznatljivost.

„Znam da ćete ćilim podići na jedan mnogo viši nivo prepoznatljivosti i da to neće biti samo brend, to će biti jedan nebrušeni brilijant sigurno u narednim godinama“, poručila je Rakić.

Od gotovo ugašenog zanata do ideje o posebnom muzeju

Pirotski ćilim je, podsetio je gradonačelnik Vladan Vasić, svojevremeno bio na ivici nestanka. Danas, međutim, postoje dva udruženja i žene koje ne samo da nastavljaju da tkaju već svoje znanje prenose dalje.

Za Grad Pirot to je razlog da se razmišlja dugoročnije od pojedinačnih izložbi i manifestacija.

Vasić je najavio ideju o izgradnji posebnog muzeja pirotskog ćilima, dok će novootvorena galerija u Muzeju Ponišavlja do tada imati važnu ulogu u njegovom predstavljanju. Ona bi trebalo da odgovori i na potrebu turista koji u Pirot dolaze upravo sa željom da vide ćilim kao autentičan izraz ovdašnje kulture.

U tom smislu, Festival pirotskog ćilima više nije samo događaj posvećen promociji tradicionalnog zanata. Njegov značaj sve više se pomera ka pitanju kako jedno nasleđe učiniti vidljivim, razumljivim i živim i za generacije koje dolaze.

Festival se nastavlja do nedelje

Program se nastavlja danas, u subotu, kada će izložba reprezentativnih ćilima iz privatnih kolekcija u Muzeju Ponišavlja biti otvorena od 10.00 do 20.00 časova.

Od 9.00 do 13.00 časova u Galeriji „Čedomir Krstić“ biće održana radionica tkanja Udruženja tkalja Pirot, tokom koje će posetioci moći da vide rad na razboju, upoznaju osnovne tehnike tkanja i prate izradu replike starog pirotskog ćilima.

U Muzeju Ponišavlja, od 10.00 do 14.00 časova, biće održana i radionica tkanja Zanatske radionice „Damsko srce“, uz demonstraciju rada na razboju. U istom terminu biće organizovana i edukativna radionica o istorijatu pirotskog ćilima i ćilimarstva.

Subotnji program biće završen na tvrđavi Kale, gde će od 20 časova biti izvedena pozorišna predstava „Čarobni ćilim cvete Agine“.

U nedelju, 6. septembra, poslednjeg dana festivala, izložba u Muzeju Ponišavlja biće dostupna od 10.00 do 20.00 časova, dok će se od 9.00 do 13.00 časova u Galeriji „Čedomir Krstić“ nastaviti radionica Udruženja tkalja Pirot.

U Muzeju Ponišavlja od 10.00 do 14.00 časova biće održana još jedna radionica „Damskog srca“, uz demonstraciju rada na razboju.

Peti Festival pirotskog ćilima biće zatvoren u nedelju od 19.00 časova, izborom najlepših pirotskih ćilima iz privatnih kolekcija, dodelom nagrada i zahvalnica i muzičkim programom.

Jer, ako je ćilim nekada nastajao da bi bio deo nečijeg doma, danas se njegova najvažnija uloga možda nalazi upravo izvan njega – u sposobnosti da jednu zajednicu podseti odakle dolazi, a nove generacije nauči da prepoznaju vrednost onoga što im je ostavljeno u nasleđe.

foto: Dunja info