Pravoslavna crkva i svi vernici sutra, širom sveta, slave Vaskrs – jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika u znak sećanja na Hristovo vaskrsenje. Za ovaj praznik, koji se slavi tri naredna dana, vernici se pripremaju vaskršnjim postom na ulje i vodu, najdužim i najstrožim postom u pravoslavlju koji traje sedam nedjelja.
Uskrs je dan radosti za sve pravoslavce. Crkvena zvona ponovo zvone, a ljudi se pozdravljaju sa “Hristos vaskrse”, uz odgovor “Vaistinu vaskrse”. Ovo je porodični praznik i slavi se uz prisustvo svih najbližih i svečanu trpezu koja označava kraj četrdesetodnevnog posta. Za trpezom, domaćin prvi bira uskrnje jaje za kucanje, potom i ostali ukućani. Pri ovom radosnom običaju za vreme Uskrsa ukućani izgovaraju naizmenično “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”. Svaki gost koji uđe u dom, pozdravlja se na isti način i daruje se uskršnjim jajem. Uskršnja jaja nose se na poklon i kada se ide u goste.
Kao jedan od najradosnijih hiršćanskih praznika, iako spada u grupu pokretnih praznika, Vaskrs (Uskrs) se uvek pada u nedelju, a datum određuje na osnovu lunarnog kalendara. Kako su datumi u julijanskom kalendaru pomereni za 13 dana, pravoslavni Uskrs ne može biti pre 4. aprila, niti posle 8. maja.
Vaskrsu prethode značajni praznici – Lazareva subota, osmi dan pred Uskrs kada se slavi Lazarevog uskrsnuća, a odmah sutradan su Cveti, koji čuva sećanje na dan kada je Isus Hrist sa učenicima došao u Jerusalim, Nedelja pred Vaskrs je strašna nedelja i svi ostali dani do Vaskrsa označeni su kao veliki.
Veliki petak se smatra najtužniji dan u hrišćanstvu zbog Isusovog razapeća na krstu, sa trnovim vencem na glavi. To je dan tuge, dan kada ni crkvena zvona ne zvone. Pojedini vernici na ovaj dan farbajuju jaja u crvenu boju koja nosi simboliku prolivene Isusuove krvi, a prvo obojeno crveno jaje tkz. „čuvarkuću“ ostavljaju na posebnom mestu u kući kao njenog i zaštitnika onih koji žive u njoj. Ostali vernici farbaju jaja na Veliki četvrtak ili Veliku subotu.
Praznici posle Vaskrsa
Prvi ponedeljak u sedmici nakon Uskrsa, naziva se pobusani ili Vaskrs mrtvih. Tada se odlazi na groblje i preminuli se daruju jajima koja se farbaju dan ranije specijalno za ovu priliku. Četrdeset dana posle Uskrsa slavi se Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje, odnosno dan kada se Isus Hrist još jednom javio učenicima i naočigled njih uzneo na nebo.
Pedeset dana posle Hristovog vaskrsnuća slave se Duhovi. Ovaj hrišćanski praznika, kojim se završava niz uskršnjih praznika, naziva se još i Pedesetica i slavi Silazak Svetog Duha na apostole.
