Izložba Marine Cvetković u srcu umetničke četvrti „798“
U prestonici Kine, daleko od rodnog Pirota, pirotski ćilim ponovo je postao most između tradicije i savremenog sveta. Zahvaljujući Marini Cvetković, muzejskoj savetnici Etnografskog muzeja u Beogradu, bogata ćilimarska baština sa Stare planine zasijala je u Kulturnom centru Srbije u Pekingu.
Izložba pod nazivom „Dva lica pirotskih ćilima“, svečano otvorena 5. jula, donela je kineskoj publici deo jednog od najvrednijih kulturnih nasleđa Srbije. Postavka obuhvata pažljivo izabrane eksponate iz Kolekcije pirotskih ćilima, ali i digitalne prezentacije svih predmeta, kao i etnografski film o pirotskom ćilimarstvu iz 1964. godine.
„Želeli smo da istaknemo ne samo zanatsku vrednost ćilima, već i njihov kulturni značaj. Svaki ornament, boja i nit nose poruku, identitet i duh vremena“, poručila je autorka izložbe Marina Cvetković. Poseban akcenat, kako ističe, stavljen je na geometrijsku raznolikost, specifičan kolorit, kvalitet vune i majstorstvo tkanja – karakteristike po kojima je pirotski ćilim prepoznatljiv u celom svetu.
Savremena tehnologija u službi tradicije omogućila je da se ova umetnost približi i mlađim generacijama, koje su pokazale posebno interesovanje za simboliku i značaj ćilima. Sam prostor izložbe – umetnička četvrt „798“, nekada industrijska zona a danas epicentar moderne umetnosti Pekinga – dodatno je naglasio spoj starog i novog, autentičnog i globalnog.
Ova postavka deo je šireg međunarodnog angažovanja Etnografskog muzeja na promociji pirotskog ćilima kao kulturnog blaga Srbije. Podsećamo, Srbija je u martu ove godine zvanično podnela predlog da se pirotsko ćilimarstvo uvrsti na UNESCO listu svetske nematerijalne kulturne baštine – korak koji bi ovoj veštini dao priznanje koje odavno zaslužuje.
foto: Kulturni centar Srbije u Pekingu
