Na sceni Narodnog pozorišta Pirot, pred pažljivom publikom, premijerno je izvedena predstava „Tanka pređa srcem se tka“, autorski projekat Olge Dimitrijević i Mine Milošević. Ovo scensko delo donosi snažnu umetničku viziju u kojoj pirotski ćilim postaje simbol ženske istorije, kreativnosti i borbe za vidljivost.
Predstava donosi pogled iz senke – pogled tkalja, žena čija su imena vekovima ostajala izbrisana iz istorijskih zapisa, a koje su, kao nositeljke znanja, kulture i duhovnosti, oblikovale jedan od najvažnijih simbola srpske kulturne baštine – pirotski ćilim. Kroz priče o ćilimarkama, antičkim tkaljama, naučnicama i umetnicama poput Hedi Lamar i Žozefine Bejker, ali i savremenim ženama, poput Adine s Istoka, koje bežeći od rata pletu svoju budućnost, ovaj pozorišni čin dotiče pitanja emancipacije, seksualnog oslobođenja, migracija, samoće, dostojanstvenog starenja i ženskog identiteta.
„Ideja je pošla od toga da je pirotski ćilim lokalni brend, ali za mene je ta priča mnogo šira. Ćilim je prožet i društveno-političkim okolnostima kroz vekove, ali i siromaštvom tkalja, nepravednim odnosima i ženskim borbama koje su utkane u njegove šare. Danas ga komodifikujemo, a zaboravljamo da je to istorija tih žena, njihov otpor, umetnost i povezanost sa svetom, različitim svetskim uticajima i to ste mogli videti u plesovima na sceni“, istakla je rediteljka Olga Dimitrijević, dodajući da se kroz predstavu pokušava simbolička „dekolonizacija“ ćilima, vraćanje njegovog smisla solidarnosti, ljubavi i slobode.
U predstavi igraju Aleksandra Stojanović, Danijela Ivanović, Danica Mitić, Milica Filić, Aleksandar Radulović i Aleksandar Aleksić. Scenografiju potpisuje Jelena Kesić, dok su za muzičke deonice inspirisane ćilimima, bojadžijskim zanatom i pirotskim narodnim pesmama zaslužni Dušan Đorđević i Silvija Nešić.
Glumac i umetnički direktor Narodnog pozorišta Aleksandar Radulović ocenjuje da je predstava značajna ne samo kao umetnički izraz, već i kao kulturna intervencija.
„Znali smo da će izazvati pažnju, bilo pozitivnu ili negativnu, i sa tim se slažemo. Način na koji smo predstavili ovu temu i angažovali rediteljku poput Olge Dimitrijević, koja ima uspešne autorske projekte i u inostranstvu, govori o tome koliko želimo da naše pozorište iznenađuje publiku i pokreće važna pitanja. Posebno mi je drago što su ove pozorišne sezone u fokusu žene i njihova istorija- posle Klare Klarise stiže i priča o tkaljama“, rekao je Radulović, podsetivši publiku i na malo poznate podatke, poput onog da je Žozefina Bejker igrala na pirotskom ćilimu, kao i da se u holivudskom filmu „Samson i Dalila“ Dalila odmara upravo na ovom pirotskom simbolu.
Glumica Aleksandra Stojanović priznaje da je rad na predstavi bio izazovan, ali i duboko ispunjavajući: „Možda izgleda lagano, ali zaista je bilo teško. Učimo tekst bez konkretnih likova, oslanjamo se na pokret, emociju, činjenice. I ono što je posebno – publika je pozvana da bude deo predstave. Nismo znali kako će reagovati, ali su se mnogi spontano priključili izvođenju. To je bila ideja rediteljke – da izbrišemo granicu između scene i gledališta“, istakla je Stojanović.
Predstava je, kako su pokazali aplauzi i reakcije publike, izazvala snažan emotivni i intelektualni utisak. Oslanjajući se na bogatstvo pirotskog folklora i jezičkog izraza, uz mešavinu književnog i lokalnog govora, ovaj scenski komad uspeva da otvori nove prostore razumevanja ćilima – ne kao ukrasnog predmeta, već kao svedočanstva o vekovnoj borbi žena za vidljivost, ravnopravnost i umetnički izraz.
Repriza predstave biće izvedena 27. marta, na Svetski dan pozorišta, čime će Narodno pozorište Pirot dodatno simbolično potvrditi svoju misiju – da pozorište ne mora da bude beg od stvarnosti, već prostor u kom se stvarnost dublje promišlja i menja.
foto: Andrej Jovanović, Dunja info
