Izuzetnim pozorišnim mjuziklom „Neki to vole vruće“, rađenim po motivima istoimenog crno-belog filma iz 1959. godine u režiji Aleksandra Marinkovića, Narodno pozorište Niš u saradnji sa gostujućom glumicom Draganom Mićalović predstaviće se poštovaocima pirotskog teatra u četvrtak, 30. maja od 19.30 časova.
Brodvejski mjuzikl „Neki to vole vruće“, u režiji Aleksandra Marinkovića, sa kojim će niško pozorište gostovati na sceni pirotskog teatra poslednje nedelje u maju, predstavlja priču o trijumfu ljubavi i lepote. Reditelj Marinković nas, kroz komiku protagonista ovog mjuzikla, uvodi u priču o dvojici muzičara koji svedočeći masakru odluče da se preobuku u žene i pridruže ženskom orkestru na Floridi kako bi pobegli mafiji; o plavuši iz bajke što sanja ”milionera” i o stvarnom milioneru koji se zaljubljuje u muškarca.
Najbolja potpora ovog pozorišnog mjuzikla su glamurozna scenografija i kostim Katarine Pavlović, odlični muzički aranžmani Irene Popović Dragović i koreografija Nebojše Gromilića.
Svi ljubitelji pozorišnog mjuzikla rađenom po omiljenoj Marinkovićevoj filmskoj komediji „Neki to vole vruće“ iz 1959. godine, karte mogu kupiti po ceni od 1500 dinara u prostorijama pirotskog pozorišta, od ponedeljka do petka, od 9.00 do 14.00 časova ili ih rezervisati pozivom na kontakt telefon 010/ 321 587.
Domaćin gostujućeg mjuzikla niškog pozorišta je Narodno pozorište Pirot.
Reč reditelja
Volim mjuzikl. Istinski volim, poštujem i radujem se tom pozorišnom žanru, bilo kao protagonista, reditelj ili gledalac. Smatram ga posebnim i bliskim. Za mene je on pozorišna forma budućnosti. Ne mislim samo na brodvejske franšize i muzičke komedije već pre na ozbiljne ideje i teme sprovedene kroz ovu božanstvenu žanrovsku formu.
Onomad sam gledao na nacionalnoj televiziji gostovanje svog profesora Svetozara Rapajića, reditelja, profesora emeritusa, nekadašnjeg dekana FDU, inače jednog od osnivača Pozorišta na Terazijama i pionira muzičkog teatra, kako govori o mjuziklu kao svojevrsnom fenomenu. On skreće pažnju da ovaj, nepravedno skrajnuti i kroz pejorativni pojam „bulevar“ tretiran žanr, u stvari pruža talentovanom autoru neslućeni i beskrajni spektar tema i ideja kao mogućnost da se kroz ovu formu temeljno, iskreno i duboko bavi njima. Od društvenih, političkih, socijalnih, pa do filozofskih. Moj mnogopoštovani profesor podseća da velika evropska muzička pozorišta svoju slavu grade upravo spajajući značajne i velike teme sa specifičnostima ovog žanra.
A ja, zanesen, opčinjen i bespovratno zaljubljen u taj pozorišni zagrljaj koji čine zamamni ton saksofona našeg orkestra, vešt okret zavodljive igračice, božanski glas horistkinje i reč dobrog glumca, svoje prve rediteljske korake u mjuziklu započinjem vodvilj-komedijom i muzičko-scenskim omažem vanvremenskom filmu „Neki to vole vruće“ iz 1959. Moj mjuzikl je panagirik mojoj omiljenoj filmskoj komediji, veličanstvenom glumačkom triju i slavnom reditelju.
Živeo mjuzikl!
Aleksandar Marinković
foto: Narodno pozorište Niš, zlatara Stanimirović
