Gostujuća predstava „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“ raznežila i nasmejala publiku
Gostujuća predstava Teatra Vuk i Topličkog narodnog pozorišta, „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“, izvedena је pred pirotskom publikom u snažnoj i emotivnoj interpretaciji Tijane Pečenčić i Predraga Kotura. Adaptaciju i režiju potpisuje Miroslav Miško Petrović, koji je komad osmislio kao vremeplov u 1976. godinu — u doba vašara, drvenih vozova i naivne vere u ljubav.
Predstava se nadovezuje na kultni TV film iz 1976. godine, nagrađen kao najbolji TV film, čije se premijerno emitovanje sledeće godine navršava tačno pola veka. Ova savremena adaptacija ne bavi se pukom nostalgijom, već aktivnim dijalogom sa današnjim vremenom, kroz priču o susretu sela i grada, iskrenosti i strahu od pripadanja, o ljubavi koja pokušava da se probije kroz društvene razlike i lične nesigurnosti.
Povratak Predraga Kotura na scenu na kojoj je sve počelo
Za Predraga Kotura ovo gostovanje imalo je poseban emotivni značaj.
„Vraćaju mi se lepe uspomene iz perioda kada sam bio u Pirotu na ovoj sceni. To je bila moja prva profesionalna predstava. Došao sam kao student i radili smo tekst Mije Bogavac ‘Dragi tata’. Imao sam 22 godine kada sam zapravo počeo profesionalno da se bavim glumom. Pirot je bio moja odskočna daska“, rekao je Kotor.
Kroz lik Milića Barjaktarevića, Kotur otelotvoruje prostodušnog, iskrenog čoveka, ogoljenog od urbanih manira, ali punog topline.
„Borka odmah vidi ko je on, i baš ta njegova iskrenost je istovremeno plaši i privlači. Mi smo pokušali da pokažemo sudar dva sveta — sela i grada — i bojim se da danas dve takve osobe u realnosti teško mogu da funkcionišu. Podigli smo prevelike kriterijume, ljudi ostaju usamljeni jer se plaše da li će se uklopiti.“
Tijana Pečenčić: Ljubav kao pokretač svega
Tijani Pečenčić ovo je prvo gostovanje u Pirotu, a susret s publikom i kolegama doživela je kao posebno iskustvo.
„Drago mi je da imam prilike da se sretnem sa kolegama iz drugih pozorišta, što u svakodnevnom poslu često i nije moguće. Ovo je duhovit i šarmantan komad koji može da nasmeje gledaoca, ali još važnije — opominje da je ljubav pokretač svega“, kaže glumica.
Lik Borke opisuje kao urbanu ženu koja u noći, u praznom vozu, otkriva sopstvenu ranjivost.
„Borka uspeva da prevaziđe te granice između urbanog i ruralnog, iako nisam sigurna da bi to baš tako izgledalo danas. Oboje su usamljeni, što i te kako možemo da povežemo sa vremenom u kojem živimo. Te dve usamljene duše, stranci u kupeu, počinju da osećaju bliskost i daju šansu jedno drugom.“
Govoreći o današnjim odnosima, Tijana ističe:
„Živimo u teškom vremenu i sve je teže pronaći odgovarajuću osobu. Nije stvar u komplikovanosti, već u tome da, kako odrastamo, tačno znamo šta želimo. Ne tražimo više ljubav zbog koje klecaju kolena, već sigurnost i stabilnost.“
Proces rada, uspomene i humor iz voza
Pečenčić je otkrila i jednu simpatičnu anegdotu sa proba:
„Često sam bila gladna tokom višesatnih proba, pa sam pomislila — zašto Borka ne bi jela i u predstavi? Tako sam došla na ideju da Borka iz nervoze jede, jer ne zna kako drugačije da se odbrani.“
Kotur pojašnjava da je njihova verzija predstave zadržala ključne elemente originala, ali je u fokus stavljena introspekcija — poređenje vremena iz filma i savremenog trenutka.
„Ovaj tekst ima dublju važnost, zato sam želeo da ga radimo. U Prokuplju, gde sam odrastao, želimo da ovaj projekat bude inicijalni korak ka stvaranju profesionalnog pozorišta. Igramo iskreno, baš onako kako su iskreni likovi Borka i Milić.“
Publika u Pirotu reagovala na „drugačijim mestima“
Tijana posebno ističe specifičnu reakciju pirotske publike:
„Večeras se dogodilo nešto neverovatno. Znamo mesta na kojima publika obično reaguje, ali u Pirotu su reagovali na potpuno druga mesta — i to je bilo savršeno. Komunikacija s publikom bila je neprekidna i snažna.“
Predstava je do sada odigrana u Beogradu, Leskovcu, Prokuplju i Pirotu, a slede gostovanja u Lazarevcu i Kraljevu.
foto: Edvard Šuster
