Carski časovi i Plaštanica na Veliki petak – najtužniji hrišćanski praznik

Srpska pravoslavna crkva i vernici koji poštuju Julijanski kalendar, danas obeležavaju Veliki petak – Hristovo stradanje. Ovo je najtužniji hrišćanski praznik kojim se obeležava dan kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za spasenje čovečanstva. Kao najveći dan žalosti koji prethodi Uskrsu – posle Božića, najsrećnijem hrišćanskom prazniku, u kalenadru je obeležen crvenim slovom, na ovaj dan vernici poste, suzdržavaju se od poroka, veselja i radova u kući i na polju.

Veliki petak je simbol vere, ljubavi i oproštaja. Kako su u pravoslavnoj crkvi zvona znak radosti, od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama. Na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, kao izraz poštovanja prema Isusovoj patnji i smrti, ukoliko se ovaj dan ne poklopi sa Blagovestima. Ujutro se čitaju Carski časovi, njihovim čitanjem se podseća na Hristovo vođenje na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, stradanja i raspeća na Golgoti, na skidanja Hristovog tela sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.

Ispred oltara, na Hristov gorb – specijalno ukrašen sto u crkvi postavlja se Plaštanica koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan po skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob. U Pirotu i drugim krajevima običaj je, da se na Veliki petak, vernici koji posvećuju posebnu pažnju Isusuovim mukama na Golgoti, okupljaju ispred crkve, čekajući dugo u redovima da celivaju Plaštanicu i  da se provuku ispod stola na kojem je Plaštanica položena. Prema narodnom verovanju u trenutku provlačenja ispod stola, treba se moliti Bogu i zamisliti želju za koju se veruje da će biti ispunjena.

Posle večernje službe, nastavlja se sa jutrenjem Velike subote sa Hristovim opelom, Statijama – pesmama o patnji i žalosti Presvete Bogorodice zbog raspeća njenog sina, ali i o patnji koja najavaljuje njegovo vaskrsenje. Potom ide litijom sa Plaštanicom oko hrama.

Farbanje uskršnjih jaja smarta se jednim od najstarijih hrišćanskih običaja i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje. Prema verovanju Magdalena je na putu pripovedanja stigla i do cara Tiberija i poklonila mu korpu belih jaja. Kako car nije verovao u Hristovo vaskrsenje, prokomenarisao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Uz Magdalenine reči „Hristos vaskrse“ sva jaja u korpi postadoše crvene boje.

Crvena boja simbolizuje radosti i vaskrsenja, a prvo ofarbabno crveno jaje kao „čuvarkauća“, zaštitnik porodice čuva se do naerdnog Vaskrsa.

Među vernicima ima i onih koji na Veliki petak farbaju jaja.

Ovo su dani najstrožeg posta na vodi, poslednje nedelje Vaskršnjeg posta.