Zanatska poslastičarska tradicija u Babušnici
U vremenu kada su industrijski proizvodi zamenili domaće recepte, a tradicionalna zanatska zanimanja polako iščezavaju, u centru Babušnice i dalje postoji mesto koje odoleva vremenu. Poslastičarnica Bambi, koju vodi Slavča Angelov sa svojom porodicom, primer je istrajnosti, ljubavi prema zanatu i poštovanja nasleđa koje se prenosi generacijama.
Svoje prve korake u poslastičarstvu Slavča je napravio još 1966. godine, kao četrnaestogodišnjak u radionici poznatog majstora Nikole. Nakon dvogodišnjeg naukovanja i polaganja prijemnog ispita, zaposlio se u tadašnjoj bonbondžijskoj radnji, gde se proizvodio širok asortiman tradicionalnih slatkiša – svilene bombone, karamele, liciderska srca, ratluk i baklave. Godine 1974. preuzima poslastičarnicu i uvodi nove elemente, ali čuva suštinu: autentičnu recepturu i ručnu izradu.
Od tada do danas, Bambi je porodična radionica u punom smislu – u poslu su i supruga i snaja, a upravo su pre nekoliko decenija njegova deca – Dejan i Miljan bila ta koja su predložila naziv pod kojim poslastičarnica i danas posluje. Ponuda se oslanja na proverene recepte, među kojima su najzastupljeniji tradicionalni kolači i ručno pravljen sladoled.
Sladoled koji se ovde pravi podseća na ukuse iz detinjstva i izrađuje se isključivo od domaćeg kravljeg mleka i svežih jaja. Bez industrijskih dodataka, bez modernih pasti – samo prirodni sastojci i znanje koje traje decenijama. Slavča podseća i na vremena kada se sladoled pravio od ovčijeg mleka i leda iz prirodnih ledenica, metodom koja svedoči o snalažljivosti i posvećenosti majstora starog kova. „Sante leda su se zimi vadile iz zamrznutih izvora, slagale u zemlju naizmenično sa slamom, i tako čuvale do leta. Tokom toplih meseci, sve se mešalo ručno – mleko, jaja, i ledene kace oko kante sa sladoledom. To je bio pravi, teški zanat.“
U ovoj porodičnoj poslastičanici i dan – danas sladoled se priprema ručno. U ponudi je deset vrsta sladoleda, kafa, domaća limunada kao i zanimljiv izbor kolača: baklava, tulumba, indijaner, ruska kapa, princes krofna… Cene su simbolične – kugla sladoleda 50 dianara, kolač 100 dinara; ali vrednost proizvoda daleko prevazilazi komercijalni okvir. Kvalitet i postojanost ukusa prepoznaju i meštani i putnici – mnogi koji ovde prvi put svrate, vrlo brzo se ponovo vraćaju.
Poslastičarnica radi svakog dana do 22.00 časa, a neretko i duže ukoliko ima gostiju. Sladoled se proizvodi dan unapred, a sama priprema zahteva i do deset sati rada dnevno, što govori o posvećenosti i trudu koji stoje iza svakog proizvoda.
Važno je pomenuti i značaj očuvanja ovakvih radionica u lokalnim sredinama – ne samo kao mesta za uživanje, već i kao čuvara nematerijalne kulturne baštine. U vremenu sveopšte digitalizacije i standardizacije ukusa, primer Slavče Angelova i njegove porodice pokazuje da autentičnost ima trajnu vrednost.
Kako sam kaže, u ovom poslu ne postoji radno vreme – postoji poziv i ljubav prema zanatu. I tiha nada da će neko od mlađih članova porodice nastaviti tradiciju koju su gradili decenijama.
I zaista, poslastičarnica Bambi nije samo mesto gde se jede sladoled – to je mesto koje evocira uspomene. Oni koji jednom svrate, uglavnom se uvek vaćaju. Bilo da su loklni meštani ili putnici namernici, svi ovde pronalaze nešto što je sve ređe – autentičan ukus koji budi emocije.
foto: Dunja info
