U dvorani Doma kulture u Pirotu, odabrana publika imala je privilegiju da ponovo uživa u nesvakidašnjem muzičkom doživljaju — nastupu ansambla Libercuatro, koji je još jednom pokazao zašto tango nikada ne izlazi iz mode. U večeri ispunjenoj emocijama, strastima i umetničkim nadahnućem, pirotski auditorijum ispratio je ansambl sa scene čak tri puta, uz gromoglasan aplauz i nepodeljene ovacije.
Ovo je bilo drugo gostovanje ansambla Libercuatro u Pirotu, ali publika ih je dočekala i ispratila kao stare znance, prepoznajući posebnost njihovog umetničkog izraza. Pod umetničkim vođstvom Ksenije Ristić, ansambl je predstavio savremeni tango u svoj njegovoj dubini i raznolikosti — od melanholije do ekstaze, uz dozu humora i glumačkog izraza, začinjenu poezijom Pabla Nerude i Horhea Luisa Borhesa.
„Mi sviramo i baziramo se na kompozicijama savremenog tanga, kao što su dela Hulijana Perartea, koji je istaknuti edukator u svetu tanga i vodi radionice širom Evrope, ali i kompozicije Martina Tese, Juana Iljartera, Huana Serena i Andrasa Lineckog — umetnika koji trenutno stvaraju u muzičkim podrumima Argentine“, objašnjava Ksenija Ristić, umetnička direktorka tango ansambla.
Ideja nastanka Libercuatra potekla je, kako Ristić otkriva, iz potrebe da sopstveno iskustvo i talenat u muzičkoj aranžerskoj umetnosti pretoči u autentični ansambl. „Petnaest godina sam radila aranžmane za pozorišne predstave, a zatim sam pomislila: zašto ne bih to radila i za svoj ansambl? Tako je nastao Libercuatro“, kaže ona.
Za razliku od brojnih ansambala u Srbiji koji su usko vezani za tango ples i nastupe sa plesačima, Libercuatro ima drugačiju misiju — da tango muziku predstavi kao samostalnu umetnost. „Naša publika prolazi kroz sva agregatna stanja — ima i smeha, i suza, i uzbuđenja. Tango je muzika koja to omogućava. Zbog toga ga i volimo, i zbog toga mu se ljudi vraćaju“, kaže Ristić.
Još od 2009. godine, kada je tango upisan na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, sve je više onih koji ovu muziku ne vezuju samo za ples, već za emociju, priču, doživljaj. Upravo u tome leži snaga Libercuatra, koji publiku ne ostavlja ravnodušnom, već je, kako kažu, inspiriše — da slušaju, da razumeju, a ponekad i da zaplešu.
Ansambl Libercuatro postoji od 2011. godine, nastupa širom Srbije, regiona i Italije, a na svakom koncertu gradi most između publike i muzike, između glume i stvarnosti, između prošlosti i sadašnjosti jednog od najupečatljivijih žanrova svetske muzičke scene.
U Pirotu su to još jednom i dokazali.
