Na sceni Narodnog pozorišta Pirot, u okviru XVI Revije predstava malih formi, izveden je pozorišni komad „Džepovi puni kamenja“, u režiji Erola Kadića, rađen po tekstu irske autorke Meri Džons. Dva glumca, Pavle Mensur i Miloš Petrović Trojpec, maestralno su dočarala čak trinaest likova, dok su svojom energijom, transformacijama i ritmom igre poveli publiku na emotivno putovanje između komedije i drame.
Za Pavla Mensura ovo nije bio prvi susret sa Pirotom, jer je pre nekoliko godina ovde snimao seriju „Vreme zla“. Ipak, kako u šali kaže, „svi ti utisci pali su u vodu“ kada su Trojpec i on pred predstavu svratili u čuvenu kafanu Mrnjak na ovčiju pljeskavicu. „Sjajno smo dočekani, publika je reagovala toplo i iskreno, a iako ovog puta nismo imali priliku da upoznamo grad i njegovu kulturnu baštinu, nadamo se da ćemo se vratiti i to nadoknaditi“, kaže glumac uz osmeh.
Predstava „Džepovi puni kamenja“ donosi priču o ljudima i njihovim životima, o sudbini koja istovremeno nosi i tugu, i patnju, i humor. „Takva je bila i zamisao našeg reditelja Erola Kadića, koji nažalost više nije sa nama“, ističe Trojpec. „Želeli smo da prikažemo život u svoj njegovoj punini, jer publika iz pozorišta ne treba da izađe samo nasmejana, već i dirnuta, sa širokim spektrom emocija. Mari Džons je i sama bila glumica i upravo zato njen tekst na kraju poručuje – ova priča može se desiti bilo kome, bilo gde.“
Glumci su na predstavi radili oko mesec i po dana, a ovo izvođenje u Pirotu bilo je njihovo četrdeseto po redu. Od ukupnog broja igranja, tek petnaest je izvedeno u Beogradu, dok je većina gostovanja održana širom Srbije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine.
„Reakcije publike, naravno, zavise od grada do grada“, kaže Pavle Mensur. „Nekada publika odmah uđe u naš scenski svet, a nekada joj je potrebno malo više vremena. Ovde u Pirotu to se dogodilo u drugoj trećini predstave, kada smo zaista osetili da nas prate i veruju u našu pozorišnu iluziju.“
Predstava se igra bez scenografskih efekata – na sceni su samo dve stolice i dva glumca koji menjaju niz karaktera bez promena kostima. Upravo to zahteva veliku koncentraciju, fizičku i psihičku spremnost, ali i preciznu glumačku disciplinu. „Veoma je izazovno tumačiti više likova u isto vreme, a s druge strane to je i profesionalno iskustvo koje traži potpuni fokus. Posle svake izvedbe zaista smo iscrpljeni, ali i ispunjeni“, dodaje Miloš Trojpec.
Mensur i Trojpec čine izuzetno usklađen glumački tandem, što su i potvrdili hemijom i međusobnim razumevanjem na sceni. „Kada bih mogao da biram, voleo bih da mi svako igranje prija kao ovo sa Milošem“, ističe Pavle. „Bitno je i to što se dobro poznajemo i privatno, jer iz te bliskosti nastaje energija koju publika oseti na sceni.“
Njih dvojica su već sarađivali u filmu „Indigo kristali“, iako tada nisu delili zajedničke scene. Sada, kroz „Džepove pune kamenja“, potvrđuju da se iz glumačkog partnerstva može roditi snažna scenska sinergija koja preplavljuje publiku emocijom – od iskrenog smeha do trenutaka tišine i potresenosti.
Nakon pirotske izvedbe, predstava će se igrati ponovo u Beogradu, potom u Vršcu i Banjoj Luci, nastavljajući svoj put po regionu – svedočanstvo o tome da istinska pozorišna umetnost ne poznaje granice, ni geografske, ni emotivne.
foto: Yugoart, Mozzart.org, Teatar Vuk
