Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.
U bogatom mozaiku hrišćanskih praznika, Blagovesti zauzimaju posebno mesto – tiho, ali snažno, donoseći poruku nade, novog početka i spasenja. Srpska pravoslavna crkva ovaj veliki praznik obeležava svake godine 7. aprila, bez obzira na dan u nedelji, jer njegov datum ne zavisi od pokretnih praznika poput Vaskrsa. Uvek pada tačno devet meseci pre Božića, čime simbolično nagoveštava početak života i ispunjenje Božjeg obećanja.
Suština Blagovesti leži u događaju koji je opisan u Jevanđelju po Luki: arhangel Gavrilo se javlja Devici Mariji u Nazaretu i saopštava joj da će roditi Sina Božijeg – Isusa Hrista. Ta vest, u središtu praznika, nije samo religijski motiv, već večna inspiracija za veru, poverenje i prihvatanje Božje volje, ma koliko neizvesna bila.
Blagovesti često padaju u vreme Velikog posta, ali se izuzimaju iz strogih pravila – tog dana pravoslavna crkva dopušta upotrebu ribe, vina i ulja, što ga čini jednim od retkih dana radosti tokom perioda pripreme za Vaskrs. To je i znak da duhovna svetlost ovog praznika prevazilazi okvire svakodnevnih odricanja – u njemu je dozvoljena radost jer najavljuje dolazak Spasitelja.
U hramovima širom Srbije, Blagovesti se obeležavaju svečanom liturgijom. Vernici se okupljaju u molitvi, pale sveće i slušaju čitanja iz Svetog pisma koja govore o Božijem dolasku među ljude. Ovaj praznik ne nosi samo liturgijski značaj, već ima i duboku duhovnu poruku – da se Bog otkriva u najjednostavnijim trenucima i najčistijim srcima.
Narodna tradicija, kao i uvek, ispreplela je crkvenu simboliku sa običajima. U mnogim krajevima Srbije verovalo se da se na Blagovesti priroda budi – zmije izlaze iz svojih skrovišta, dani postaju duži, a život se vraća u punom sjaju. Deca su, uz zvuke metalnih predmeta, rasterivala „nečistotu“, dok su žene koje su želele decu posećivale manastire i crkve posvećene Presvetoj Bogorodici, moleći se za majčinstvo.
Poseban običaj zabeležen je i pod nazivom „ranilo“ – uoči praznika, mladi bi palili vatre na brdima i raskršćima, preskakali plamen i pevali, verujući da to donosi zdravlje i zaštitu.
Blagovesti nisu samo crkveni praznik. One su poruka koja iz godine u godinu podseća da je vera – ma koliko tiha bila – dovoljna da pokrene najveće promene. U svetu punom buke i neizvesnosti, ovaj praznik donosi tišinu u kojoj se najvažnije čuje: dolazak spasa počinje rečima „Raduj se“.
